Filteri
cris logo
-
Novo pretraživanje Filteri
Izaberi sa spiska
Prikazano od Prikaži više
Dostigli ste najviši mogući broj prikazanih rezultata pretraživanja.
Prikazani su svi rezultati
Za izvedeno pretraživanje nema dostupnih rezultata
Prikazano od
Dostigli ste najviši mogući broj prikazanih rezultata pretraživanja.
Prikazani su svi rezultati
Učitavanje rezultata
Dobijanje statističkih podataka

Projekti izvor: E-CRIS

Efekat metaboličkih i nemetaboličkih stresora na ekspresiju i delovanje neuroendokrinih regulatora energetske homeostaze

Uredi
Istraživačka delatnost

Kod Nauka Oblast
B000  Biomedicinske nauke   
Ključne reči
stres, neuroendokrini regulatori apetita, hipotalamus, hipofiza, masno tkivo
Istraživači (7)
br. Šifra Ime i prezime Oblast istraživanja Uloga Period Br. publikacija
1.  11675  Tamara B. Dakić  Fiziologija životinja  Istraživač  2017 - 2019  0 
2.  02383  dr Jelena D. Đorđević  Opšte biomedicinske nauke  Rukovodilac projekta  2011 - 2019  76 
3.  02233  dr Siniša F. Đurašević  Ishrana  Istraživač  2011 - 2019  43 
4.  03883  dr Nebojša I. Jasnić  Fiziologija životinja  Istraživač  2011 - 2019  51 
5.  11676  dr Tanja V. Jevđović  Fiziologija životinja  Istraživač  2013 - 2019  14 
6.  11500  dr Iva V. Lakić  Medicina (čovek i kičmenjaci)  Istraživač  2011 - 2019  40 
7.  11681  dr Predrag Z. Vujović  Fiziologija životinja  Istraživač  2011 - 2019  11 
Organizacije (2)
br. Šifra Istraživačka organizacija Mesto Matični broj Br. publikacija
1.  0022  Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet  Beograd  07048599  0 
2.  0094  Univerzitet u Beogradu, Institut za nuklearne nauke "Vinča" - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju  Beograd  07035250  0 
Sažetak
Proučavanje neuroendokrine regulacije apetita i održavanja energetske homeostaze od velike je važnosti u eri pandemije gojaznosti i drugih poremećaja vezanih za ishranu. Ovi poremećaji pokreću odgovor na stres, ali se apetit remeti i tokom izlaganja različitim stresorima. Zato bi se ispitivao pojedinačni i kombinovani efekat metaboličkih (gladovanje, restriktivna ishrana, prehranjivanje hranom bogatom mastima) i nemetaboličkih stresora (imobilizacija, obuzdavanje, agregacija, izolacija, niska i visoka temperatura sredine, toksične materije) na neuroendokrinu regulaciju energetske homeostaze. U hipotalamusu (HTL), centralnom integratoru metaboličkih signala, određivala bi se količina insulina, leptina, galanina i njegovog GAL3 receptora, adiponektina, kateholamina, CRH, vazopresina i Fatso proteina, a u hipofizi količina njenih hormona, Fatso i leptina. Metabolički status pratio bi se merenjem koncentracije glukoze, slobodnih masnih kiselina, uree, insulina i leptina u krvi, a procena funkcije hipotalamo-hipofizno-adrenalnog sistema merenjem sekrecije hormona stresa. Merila bi se i koncentracija monoamina u HTL i ispitivali mehanizmi njihove sinteze i inaktivacije određivanjem količine iRNK za dopamin-beta-hidroksilazu, monoamino oksidazu i katehol-O-metil transferazu, kao i ekspresija i aktivnost enzima antioksidativne zaštite. Rasvetljavanje mehanizama delovanja neuroendokrinih regulatora energetske homeostaze moglo bi da promeni pristup terapiji poremećaja vezanih za ishranu.
Zahteva se potvrđivanje
Retrospektiva pregleda
Omiljeno