Morfološke promene na mozgu kod osoba sa transseksualizmom, drugim poremećajima polnog identiteta i razvojnim psihijatrijskim poremećajima

Transseksualnost se definiše kao veoma jak subjektivni osećaj zarobljenosti u pogrešnom telu, odnosno osećaj jedinke da je rođena i osuđena da živi u telu pogrešnog pola (Cohen-Kettenis et al., 1999). Prevalenca je 1:10,000 za male-to-female transseksualce i 1:30,000 za female-to-male transseksualce (Swaab D, 2007). Problemi sa polnim identitetom se javljaju jako rano u toku razvoja (Diamond., 2009). U samo 23% slučajeva problemi sa polnim identitetom u detinjstvu kasnije u adultom periodu se manifestuju transseksualnošću (Swaab, 2007). Tokom intrauterinog perioda humani mozak se razvija pod uticajem testosterona kod dečaka ili kod devojčica u odsustvu ovog hormona. Polni identitet se može definisati kao subjektivni osećaj da je jedinka muško ili žensko. Pronađene su različitosti u morfologiji različitih struktura mozga koje su povezane sa transseksualnošću, poremećajima polnog identiteta, kao i seksualnom orjentacijom (Gooren., 2006). Mesto gde se stria terminalis spaja sa hipothalamusom je poznato kao bed nucleus striae terminalis (BST). koji je u 44 % veći kod muškaraca nego kod žena. Studije koje su rađene na mozgovima transseksualaca post mortem, pokazale su da je veličina bed nucleus striae terminalis ista kao kod osobe onog pola za koji su navodili da jesu. Neurobiolog Dick Swaab tvrdi da se zna na osnovu animalnog modela da se u adultnom periodu ne može uticati na veličinu BST steroidnim hormonima, nego u periodu razvića.