Proizvodnja novih dijetetskih mlečnih proizvoda za rizične populacije zasnovana na kvalitativnoj i kvantitativnoj analizi biohemijskih markera zdravstvenog rizika konzumiranja mleka

Tragajući za potencijalnim razlozima kontraverznih shvatanja značaja mleka u ishrani, potrebno je sagledati „korisne“ i „nepoželjne“ sastoke mleka i razvoj i razvoja masovnih nezaraznih bolesti (ateroskleroza, hipertenzija, infarkt, cerebrovaskularni insult, alergije, autoimunske bolesti, shizofrenija, autizam i karcinom). Biće izučavana koncentracija: mokraćne kiseline, purina i pirimidina, ß-kazeina A1, laktoze, egzogenih agenasa (makro i mikro elemenata, teških metala, 16 persticida, radioaktivnih komponenti, derivata raspada plastične ambalaže, kao što je dietiheksiftalat- DEHP, diizonononilftalat-DINP i bisfenol-A). Kao nastavak tekućeg tehnološkog projekta i prethodnih projekata osnovnih istraživanja. Očekuje se da će se u toku projekta razviti kontinuirana proizvodnja „depurinizovanog mleka“, predložiti nove linije kompozitnih mlečnih proizvoda za rizične grupe, na osnovu potencijalno korisnih metaboličkih, antioksidativnih i membrano-protektivnih efekata, da će se definisati genotip i ustanoviti najčešći kvantitativni fenotip ß-kazeina A1 i A2 u kravljem mleku, što bi omogućilo proizvodnju „A2“ mleka. Sadržaj teških metala, pesticida ili derivata plastične mase, može ukazati na nužnost proizvodnje „prečišćenih“ mlečnih proizvoda u rizičnim područjima, korišćenjem najsavremenijih tehnologija. Enzimske analize humanog mleka imaju za cilj da ukažu na prednost dojenja nad veštačkom ishranom i formiranje „banaka humanog mleka“.