Izučavanje mikrobiološkog diverziteta i karakterizacija korisnih sredinskih mikroorganizama

Sve veća međunarodna pažnja usmerena ka značaju mikrobiološkog diverziteta uticala je na definisanje nacionalne strategije Republike Srbije, u kojoj je kao najviši prioritet prepoznato njegovo očuvanje kroz istraživanje i održivu eksploataciju. Zemljište, kao riznica mikroorganizama i prirodna banka gena, predstavlja neprocenjiv izvor korisnih bakterija, gena i bioaktivnih jedinjenja sa potencijalnim primenama u beloj biotehnologiji. Upotreba autohtonih mikroorganizama u bioremedijaciji ne bi trebalo da narušava lokalni mikrobiološki diverzitet, s obzirom na njihovu bolju prilagođenost sredini kojoj je tretman neophodan. Zahtevi farmaceutske i biotehnološke industrije nameću potrebu za stalnim otkrivanjem mikroorganizama koji proizvode bioaktivna jedinjenja. Mikrobiološki diverzitet u prirodnim ekosistemima i ekosistemima pod antropogenim uticajem biće izučavan standardnim mikrobiološkim metodama i metagenomskim pristupom. Neophodno je koristiti oba pristupa da bi podaci o mikrobiološkom diverzitetu bili potpuni. Niz molekularnih i biohemijskih tehnika biće korišćen za utvrđivanje mehanizama delovanja odabranih sposobnosti bakterija, kao i za određivanje strukture bioaktivnog jedinjenja i gena uključenih u njegovu sintezu. Dobijeni eksperimentalni podaci o rezistenciji na teške metale, razgradnji polutanata i proizvodnji bioaktivnih jedinjenja doprineće kako boljem razumevanju uloge mikroorganizama u njihovim staništima, tako i mogućnosti njihove primene.