Uloga biomarkera u ranom otkrivanju oštećenja bubrega i praćenju terapijskog odgovora kod dece

Dijagnoza, klasifikacija i prognoza ranog oštečenja bubrega je neadekvatna posebno za pedijatrijsku populaciju, jer se zasniva na dve funkcionalne abnormalnosti, promenama u koncentracijama serumskog kreatinina i oliguriji koje su posledice oštečenja bubrega, a ne njegovi markeri. Potrebni su nam jednostavni, neinvazivni, osetljivi i specifični biomarkeri za ranu detekciju i praćenje oštečenja bubrega, kako u akutnim i hroničnim stanjima, tako i za vreme renoprotektivne terapije. Cilj naše studije je: da dokaže da se novi urinarni, plazmatski i tkivni biomarkeri mogu otkriti u akutnom i hroničnom oštečenju bubrega, da utvrdi dijagnostičku vrednost ovih biomarkera u ranom stadijumu oštečenja bubrega i da ispita da li ovi biomarkerii imaju prognostičku vrednost. Ispitaće se značaj pet biomarkera iz urina/plazme i/ili tkiva bubrega [molekul oštečenja bubrega-1 (KIM-1), N-acetil-beta-D-glukozaminidaza (NAG), neutrofilni želatinozni lipokalin (NGAL), cistatin C i interleukin-18] urina na eksperimentalnom modelu akutnog oštečenja bubrega pacova i kod dece sa akutnim oštečenjem bubrega ili sa hroničnim glomerulskim obolenjem. Očekujemo da kombinacijom biomarkera formiramo algoritam za neinvazivno otkrivanje ranog oštečenja bubrega i praćenje odgovora na primenjenu terapiju koji će imati veću tačnost u odnosu na sadašnji i da koristeći nove renalne biomarkere poboljšamo pedijatrijsku klasifikaciju (RIFLE) akutnog oštečenja bubrega kod dece.