Efekti modulacije biohumoralnog, inflamatornog i metaboličkog odgovora u akutnom infarktu miokarda sa elevacijom ST-segmenta na ishod lečenja i srčanu funkciju

Bolesnici sa infarktom miokarda sa elevacijom ST-segmenta (STEMI) sa tzv. “no-reflow” fenomenom i reperfuzionom povredom imaju lošu prognozu i pored uspešno uspostavljenog protoka kro? infarktnu arteriju primarnom perkutanom koronarnom intervencijom (PKI). Glavni cilj ove randomizovane, dvostruko-slepe, placebom-kontrolisane studije je da utvrdi uspešnost terapije trimetazidinom (TMZ) i rosuvastatinom u prevenciji mikrovaskularne disfunkcije i redukciji rizika od zbirne pojave smrti kardiovaskularnog porekla, reinfarkta miokarda, nestabilne angine pektoris i šloga u bolesnika sa STEMI lečenih primarnom PKI. Razlike između terapijskih grupa biće procenjivane i u odnosu na: (1) ponovno uspostavljanje epikardnog protoka u infarktnoj arteriji, (2) mikrovaskularnu perfuziju, (3) funkciju leve komore, (4) promene biohumoralnih, metaboličkih i inflamatornih markera i (5) promene hemodinamskih parametara. Studija će obuhvatiti oko 450 bolesnika sa STEMI koji će pre primarne PKI nasumično dobijati TMZ ili placebo, pored visoke ili niske udarne doze rosuvastatina. Uspeh terapije biće procenjivan analizama koronarnih angiograma, uz miokardnu kontrastnu ehokardiografiju, serijskim ehokardiografskim studijama, dobutamin stres-eho testom, nuklearnom magnetnom rezonancom i impendancnom kardiografijom. Očekivani povoljni efekti terapije sa TMZ i rosuvastatinom mogli bi da poboljšaju ishod lečenja bolesnika sa STEMI, smanjenjem učestalosti novih koronarnih događaja i poboljšanjem funkcije leve komore.