Mogućnosti poboljšanja intelektualnih, motoričkih i kardio-respiratornih sposobnosti dece pomoću kinezioloških aktivnosti

Polazeći od činjenica da je sazrevanje humanog mozga najintenzivnije u periodu ranog detinjstva, da se do pete godine razvija i formira preko 50% novih sinapsi, da se dodatnih 25% sinapsi uspostavlja do sedme ili osme godine, te da je za stvaranje novih veza i formiranje bogate neuronske mreže stimulativno okruženje izuzetno važan faktor u dečjem uzrastu, razmatra se potreba da se primenom specijalizovanih programa kinezioloških aktivnosti u što ranijem uzrastu poboljšaju sposobnosti dece. Pri tome se kineziološke aktivnosti definišu kao telesno vežbanje ili takmičenje u bilo kom obliku i modalitetu (kroz fizičko vaspitanje, sport, sportsku rekreaciju, zdravstveno vežbanje i sl.). Problem istraživanja je da se ustanove i analiziraju efekti primene različitih modela kinezioloških aktivnosti na podizanje nivoa razvoja i poboljšanja intelektualnog, kao i motoričkog i kardio-respiratornog funkcionisanja dece uzrasta 4-10 godina. Taj problem bi se rešavao uz pomoć nekoliko eksperimentalnih i kontrolnih grupa dece, na kojima bi bili primenjeni različiti programi vežbanja i kinezioloških aktivnosti. Efekti eksperimentalnih i kontrolnih tretmana treba da se ustanove na osnovu promena u kognitivnom, motoričkom i kardio-respiratornom funkcionisanju na inicijalnim i finalnim merenjima. Kontrola tih efekata na kognitivno funkcionisanje bi se izvela i analizom uticaja morfoloških, motoričkih, kardio-respiratornih, socio-ekonomskih dimenzija na to funkcionisanje.